Zdravstveni problemi u starijem životnom dobu

Ateroskleroza

Ateroskleroza je proces nakupljanja holesterola i drugih masnih materija u zidu arterija (krvnih sudova koje odvode krv od srca u sve delove organizma), što vremenom dovodi do formiranja aterosklerotičnog plaka (naslage) unutar krvnih sudova. Zbog toga se arterije sužavaju, njihov zid postaje neelastičan i tvrd, a protok krvi postaje otežan. Reč ateroskleroza potiče od grčkih reči athero - supstanca kao griz i sclero - otvrdnuće.

Faktori rizika koje dovode do ateroskleroze dele se na promenjive (one na koje čovek može uticati) kao što su povećan nivo masnoće i šećera u krvi, visok krvni pritisak, gojaznost, pušenje, slaba fizička aktivnost, svakodnevni stres, i nepromenjive (na koje čovek ne može uticati) kao što su životna dob, pol i porodična sklonost.

Simptomi i znaci ateroskleroze javljaju se kad se promer krvnog suda suzi za 75%, odnosno za tri četvrtine, ili ranije ukoliko dođe do krvarenja u aterosklerotičnom plaku i njegovog odvajanja od zida krvnog suda – posledica je naglo začepljenje nekog krvnog suda u organizmu i infarkt nekog od organa (srca, mozga...). 

Kod postepenog suženja promera krvnog suda mogu se javiti simptomi i znaci angine pektoris (bolovi u sredogruđu), bol u listovima nogu ili simptomi nedostatka krvi u mozgu.

Prevencija ateroskleroze svodi se na kontrolisanje faktora rizika za njen nastanak, uzevši u obzir sadejstvo svih prisutnih faktora rizika prisutnih kod tog pacijenta i procenjujući globalni rizik za nastanak ateroskleroze.

Arterijska hipertenzija

Arterijska hipertenzija (povišen krvni pritisak) predstavlja stanje nepoznatog porekla, a odlikuje se trajno povišenim sistolnim (‘gornjim’) i/ili dijastolnim (‘donjim’) krvnim pritiskom sa vrednostima iznad 140/90 mmHg, udruženim sa opštim suženjem malih krvnih sudova (arteriola) na periferiji organizma. Predstavlja  jedan od najvažnijih uzroka oboljenja  srca i krvnih sudova na koji se može delovati preventivno.

Prolazno povećanje krvnog pritiska prouzrokovano uzbuđenjem, strahom ili naporom ne predstavlja hipertenzivnu bolest.

Faktori rizika za nastanak arterijske hipertenzije su pušenje, stres, slaba fizička aktivnost, gojaznost, nezdrava ishrana, socijalno stanje i genetska predispozicija.

Povišen krvni pritisak nazivamo primarnim ili idiopatskim ako mu ne možemo odrediti uzrok, i on se javlja u 90% ukupnog broja obolelih od hipertenzije. Sekunadarna hipertenzija nastaje kao posledica drugih oboljenja kao što su oboljenja bubrega, endokrinih žlezda, srca, u toku trudnoće, kao posledica tumora ili traume mozga, zbog primene hormona ili oralnih kontraceptiva, itd.

Arterijska hipertenzija godinama ne daje nikakve simptome, a kada se oni jave najčešće su to glavobolja (uglavnom potiljačna, ali može biti i migrenoznog tipa), vrtoglavica, zujanje u ušima, osećaj «punoće u glavi», brzo zamaranje, gubitak radne energije, lupanje srca....

Sekundarne arterijske hipertenzije se leče u zavisnosti od uzroka njihovog nastanka. Primarne se leče antihipertenzivnim lekovima koji normalizuju krvni pritisak, čime se sprečava ili bar odlaže razvoj komplikacija. Lečenje je doživotno i na to treba bolesnika posebno upozoriti.

Koronarna bolest

Koronarna bolest je sindrom (skup simptoma) uzrokovan suženjem krvnih sudova srca. Loše snabdevanje krvlju dovodi do nesrazmere između potreba srčanog mišića i mogućnosti snadbevanja, što u početku dovodi do prolaznog, a kasnije i do trajnog oštećenja. Ono se najčešće ispoljava u obliku angine pektoris ili infarkta miokarda.

Faktori rizika za koronarnu bolest su starost, genetska predispozicija, ateroskleroza, pušenje, gojaznost, slaba fizička aktivnost, stres.

Glavni simptomi su jak bol koji se javlja iza grudne kosti (bolesnik mesto bola pokazuje celom šakom!), stezanje i/ili pečenje u grudima, bol u ramenima i/ili plećkama, bol koji se širi u vilicu, hladno preznojavanje, muka, povraćanje.

Postupak kod sumnje na koronarno oboljenje srca:

- bolesnik treba da miruje

- staviti mu pod jezik  svežu  tabletu Nitroglicerina (koja nije promenila boju ili dobila mrlje)

- ukoliko bol ne prestaje ni 10 minuta nakon davanja tablete Nitroglicerina, bolesnika treba transportovati u najbližu zdravstvenu ustanovu ili pozvati službu hitne medicinske pomoći.

Srčana slabost (insuficijencija)

Srčana slabost je nesposobnost srca da, uz dovoljan priliv venske krvi, održi odgovarajući krvotok u organizmu. Posledica toga je smanjenje protoka krvi kroz organe i zastoj krvi u krvotoku.

Srčana slabost nastaje kao posledica oboljenja srca, povišenog krvnog pritiska, oboljenja koronarnih arterija, oboljenja srčanih zalizaka, teške anemije, oboljenja pluća, infarkta… Simptomi srčane slabosti su otežano disanje, nedostatak vazduha, kašalj sa iskašljavanjem, brzo zamaranje, malaksalost, noćno mokrenje, otoci nogu, periferna cijanoza (modra boja kože i sluznica).

Lečenje srčane slabosti se sprovodi eliminisanjem uzroka koji su doveli do oboljenja, mirovanjenjem u poluležećem ili sedećem položaju, dijetom (smanjiti unos soli) i lekovima.

Šećerna bolest (diabetes mellitus)

Šećerna bolest je stanje hronično povećane vrednosti šećera u krvi. Nastaje usled potpunog ili delimičnog nedostatka insulina, hormona kojeg luči pankreas, što dovodi do poremećaja u metabolizmu masti, šećera i belančevina.

Insulin-nezavisna šećerna bolest je najčešći oblik šećerne bolesti koji srećemo u praksi i javlja se u oko 80% slučajeva. Obično se javlja posle 40. godine, a najčešće između 50.i 60. godine života, u početku ne daje simptome i dugo se može dobro regulisati dijetom ili uzimanjem tableta (oralni antidijabetici kao npr. Daonil). Inzulin-zavisni oblik ove bolesti leči se injekcijama inzulina, dijetom i uz redovne kontrole lekara.

Faktori rizika za nastanak šećerne bolesti su nasleđe, gojaznost, neadekvatna ishrana, stres, nedovoljna fizička aktivnost. Simptomi šećerne bolesti su povećan osećaj žeđi, često mokrenje, posebno noću, povećan osećaj gladi, suva usta, česte urinarne infekcije.

Komplikacije nastaju vremenom kao posledica promena na malim krvnim sudovima u organizmu, a ispoljavaju se u zavisnosti od lokalizacije tih promena – na očima, bubrezima, srcu, perifernim delovima organizma (stopala, prsti) itd.

Ranim otkrivanjem bolesti i dobrim lečenjem bolesnici se mogu osposobiti za rad, mogu imati osećaj dobrog zdravlja i doživeti duboku starost.

Osteoporoza

Osteoporoza je gubitak koštanog tkiva, a time i ukupne koštane mase. Ovaj gubitak povećava rizik od preloma, čak i nakon malih povreda. Godišnje se izgubi od 0.5% do 1.5% koštane mase kod oba pola, ali je osteoporoza znatno češća kod žena, pogotovo u menopauzi. Najverovatnije nastaje kao posledica smanjene apsorpcije kalcijuma u crevima starijih osoba, što ima za posledicu gubitak ravnoteže između stvaranja i apsorpcije kosti.

Osteoporoza može biti nepoznatog uzroka (primarna, senilna, postmenopauzna i juvenilna), uzrokovana poremećajem žlezda sa unutarnjim lučenjem, kod malignih bolesti, usled imobilizacije, uzrokovana nekim lekovima (heparin), usled hronične bolesti jetre i kod genetske abnormalnosti.

Simptomi osteoporoze su bol, najčešće lociran u slabinskoj regiji, koji se javlja spontano ili nakon vrlo malih povreda i udara, zatim deformiteti kičmenog stuba, prelomi i invaliditet.

Osteoporoza se leči pravilnom ishranom (hrana bogata kalcijumom i pravilnim odnosom između kalcijuma i fosfora),  održavanjem fizičke aktivnosti odnosno mišićnog rada (svakodnevne šetnje, sve duže i brže) i estrogenom uz kalcijum i vitamin D.

Reumatske bolesti

Reumatske bolesti nastaju kao posledica zapaljenja, metaboličkih poremećaja u kostima i zglobovima, zbog degenerativnih procesa i sistemskih bolesti vezivnog tkiva.

Za staro doba najčešće se vežu degenerativne bolesti vezivnog tkiva – artroze i osteoartroze. Osteoartroza je degenerativno oboljenje zglobova i napada najopterećenije zglobove tela, najčešće koleno, kuk i zglobove kičmenog stuba.

Faktori koji dovode do nastanka osteoartroze su genetski faktori u sadejstvu sa delovanjem spoljnih faktora, kao što je gojaznost. Simptomi osteoartroze su osećaj kratkotrajne ukočenosti, otok i/ili deformacija zglobova, škripanje pri pokretima, ograničenje pokreta.

U lečenju se primenjuje mirovanje ili ograničenje pokreta (kuk, koleno), smanjenje telesne težine (kod gojaznih), primena analgetika, fizikalna terapija, upotreba ortopedskih pomagala i hirurško lečenje prema savetu ortopeda.

Demencija

Demencija predstavlja gubitak inteligencije, poremećaj rasuđivanja, razlikovanja bitnog od nebitnog, poremećaj i slabost pamćenja (naročito za nedavne događaje), propadanje inventara znanja, nastajanje mnogih izmena u psihičkom stanju.

Kad jednom nastupi, organska demencija je neizlečiva. Ovim pacijentima je neophodna stalna i kvalitetna nega i pomoć u kući.

Katarakta

Katarakta je zamućenje očnog sočiva zbog čega se umanjuje vid. Najčešči oblik je senilna katarakta koja se javlja u šestoj ili sedmoj deceniji života. Opadanje oštrine vida je postepeno i progresivno. Osim postojanja sivkaste zenice, prilikom pregleda tzv. crveni refleks je defektan pri prosvetljenju ili se uopšte ne dobija.

Terapija katarakte je hirurška, pri čemu se zamućeno sočivo otklanja a umesto njega postavlja veštačko sočivo. U slučaju da se veštačko sočivo ne može postaviti, pacijent dobija naočare sa odgovarajućom dioptrijom.

Akutni glaukom - povećan očni pritisak

Akutni glaukom je iznenada nastalo povećanje očnog pritiska. Češće  se javlja u zimskom periodu, kod starijih osoba i to žena. Simptomi akutnog glaukoma počinju naglo, veoma jakim bolovima u oku i odgovarajućoj strani glave, i povraćanjem. Obolelo oko je crvene boje, naročito oko rožnjače, a sama rožnjača je zamućena, zenica široka. Oko je tvrdo na dodir.

Kod sumnje na povećan očni pritisak pacijentu treba staviti hladne obloge na zatvoreno bolno oko, dati lek protiv bolova koji ne sme sadržavati kofein, i hitno ga transportovati u nadležnu zdravstvenu službu, ili zvati hitnu medicinsku pomoć. Ovo je stanje hitno jer preti potpunim, nepovratnim gubitkom vida na obolelom oku. Pravovremenim i adekvatnim tretmanom to se može sprečiti, ako se pacijent na vreme javi lekaru.

Oboljenja prostate

Dobroćudno povećanje prostate

Dobroćudno povećanje prostate ili benigna hiperplazija je često oboljenje muškaraca starije životne dobi, nepoznatog uzroka. Simptomi dobroćudnog povećanja prostate su učestalo, “urgentno” mokrenje, noćno mokrenje, nelagodnost pri mokrenju, nemogućnost mokrenja - zastoj mokraće, peckanje pri mokrenju, pojava krvi u urinu, tanak mlaz mokraće.

Karcinom prostate

U muškaraca starijih od 60 godina karcinom prostate je na trećem mestu uzroka smrtnosti, posle karcinoma pluća i želuca. Najčešće se javlja u 7. i 8. deceniji života. Nepoznatog je uzroka.

Simptomi karcinoma prostate su u ¾ bolesnika isti kao i kod benigne hiperplazije prostate. U oko 5% bolesnika prvi simptomi potiču od metastaza. Bolovi u krstima praćeni anemijom, gubitkom težine i poremećajem mokrenja trebaju pobuditi sumlju na karcinom prostate.

U prevenciji i terapiji oboljenja prostate savetuje se mediteranska ishrana u kojoj su veoma zastupljeni paradajz, brokoli, koštunjavo voće, badem, lešnik, zatim adekvatna higijena i nega (starije osobe ne smeju sedeti na hladnom, niti im noge smeju biti vlažne).

Benigno uvećanje prostate i karcinom prostate se leče hirurški uz adekavatnu hormonsku terapiju.